Duh

Dugo nisam pisao.. Niti radio bilo sta kreativno. Nemam inspiraciju, prazan sam k'o bacena prazna konzerva, prasnjava i opekla na suncu, negdje kraj puta prema Raspotocju. I dan se nekako skratio, vec mi je podijeljen u par sobica koje moram obici i… to je to. Znam da necu sresti nista novo u nekoj, zmireci mogu prosetat po njima…

Da bih ubio monotoniju nekada zamisljam da sam neki duh, spijun ili nedajboze vojaer i da virim kroz tudje prozore ili u nekom bestjelesnom stanju prolazim kroz zidove, prolazim kroz stanove i pratim sta se dogadja. A puno toga se dogadja.. Cesto posmatram grad, onako panoramski i cini se nekako jednolican, isti svaki dan, kao da sve stoji. A toliko toga je skriveno… Dobro nesto i nije skriveno, ali puno vise je skriveno i hvala Bogu da je tako.

1 komentar

Komentariši