Duh

Dugo nisam pisao.. Niti radio bilo sta kreativno. Nemam inspiraciju, prazan sam k'o bacena prazna konzerva, prasnjava i opekla na suncu, negdje kraj puta prema Raspotocju. I dan se nekako skratio, vec mi je podijeljen u par sobica koje moram obici i… to je to. Znam da necu sresti nista novo u nekoj, zmireci mogu…

Nastavi čitanje →

nebo i ptice…

volim da se sjecam djetinjstva… bilo je super… ne smijem se zaliti. bila je to druga drzava, sva ta euforija djelovala je pozitivno (ali to je druga prica).. . volim se sjecati, jer sam samo tada imao ono odusevljenje zivotom. postojala je neka hemija, u grudima neka cudna osjecanja, ljubav.. prema svemu, cini mi se……

Nastavi čitanje →

Meso

jah.. ‘bi ga..sve je to za ljude… valjda… ma nije bitno. kad gledam grad u noci, nekad mi se cini kao neka tvrdjava u kojoj muce ljude… i ubijaju… magla, ili neki dim, lici mi na dim  kremiranja, ili duse koje napustaju zemlju… prozori na zgradama su oci hiljaduokog cudovista koje vari ljude u svojoj…

Nastavi čitanje →

Woow…

E, ne mogu da vjerujem, vec dva komentara… i 5 posjeta. cov'ece !!!…jest da je jedan komentar vise reklamnog karaktera, ali hajde de… ovaj prvi je ok, i to cini mi se, od srca 🙂 hvala.. malo sam "preletio" preko svog profila… i pise ‘vako: "IME I PREZIME: podatak nije unesen". neka ostane tako, barem…

Nastavi čitanje →

Zašto??

Ok, necu baljezgat’ o trivijalnim glupostima koje pisu teenagerke tipa… zasto mi se ovo desilo, zasto ono , zasto me ne voli.. bla bla. Ovo sam zapoceo tek tako, da sredim sam sa sobom neku dilemu… Zasto sam otvorio blog… Ispade da, razmisljam na glas.. Pa jos uvijek ne znam zasto.. Zato sam i zapoceo…

Nastavi čitanje →